Интернет


ИНТЕРНЕТ

Интернет представља мрежу више десетина милиона рачунара који су међусобно повезани на различите начине. На основу Интернет адресе тачно знамо ком рачунару је порука упућена.
Сваки корисник на Интернету има своје јединствено корисничко име (усер наме), корисничку адресу и лозинку (пассwорд).

 ПРИСТУП ИНТЕРНЕТУ

Рачунари приступају Интернету на различите начине:

  • Преко локалних рачунарских мрежа које су стално или привремено повезане на Интернет
  • Телефонским линијама
  • Путем кабловске телевизије
  • Сателитским везама
  • Радиорелејним везама итд.

Да би се корисник прикључио на Интернет, неопходно је да поседује: рачунар, модем, приступ телефонској линији, софтверску подршку, везу до неког рачунара који има успостављену везу ка Интернет мрежи – Интернет провајдери (PTT, Eunet, InfoSky, и многи други ).

 ИНТЕРНЕТ АДРЕСА

Да би се тачно знало коме је од милиона рачунара порука упућена, сваки рачунар на Интернет мрежи мора имати јединствену адресуIP адреса. IP адреса се састоји из два дела. Први део идентификује мрежу, а други део идентификује рачунар (чвор) у мрежи.
За симболичку адресу користи се термин име домена (domain name).
У оквиру пуног имена једног домена, разликује се домен највишег нивоа и поддомен. Постоји ограничен број ознака за домен највишег нивоа и то:

  • Ознака државе, нпр. rs, au, hr
  • Edu – образовне институције
  • Org – непрофитабилне организације
  • Mil – војни домени
  • Com – комерцијалне организације
  • Net – мрежне организације
  • Gov – владине установе и агенције

 ИНТЕРНЕТ ПРОТОКОЛИ

Интернет протоколи су стандарди којима се дефинише скуп правила за комуникацију између различитих рачунара и скуп протокола се назива TCP/IP, према два основна протокола:
IP (Internet Protocol)
IP протокол је основни Интернет протокол, којим се дефинише начин доделе Интернет адреса. Тиме се постиже да сваки рачунар који је повезан на Интернет има јединствену адресу и може се лако идентификовати у целој Интернет мрежи.
TCP (Transmission Control Protocol)
Основна функција му је да омогући тачан пренос података између два рачунара.

ИНТЕРНЕТ СЕРВИСИ

Те услуге називамо сервиси. Најчешће коришћени Интернет сервиси су:

  • E – mail (elektronska pošta) – обезбеђује слање поруке другом кориснику или групи корисника. Порука је обично текстуална.

Неки бесплатни е-маил сервиси и њихове Интернет адресе: Gmail , Hotmail, Yahoo Mail

  • World Wide Web (WWW) је најпопуларнији сервис на Интернету, којим се документи на мрежи повезују у облику hiper – veza. Основа документа је текст у коме се могу налазити други мултимедијални садржаји
  • FTPомогућује пренос датотека међу рачунарима у мрежи
  • Newsgroups су јавне дискусионе групе или конференције. Порука послата на групу је доступна свим заинтересованим корисницима мреже.
  • Chat омогућава интерактивни разговор великог броја корисника Интернета.
  • Servisi za pretraživanje омогућавају проналажење одговарајућих докумената на јавним сервисима. Без њих би „крстарење“ Интернетом било знатно спорије.

КОРИСНИЧКО ИМЕ (User Name)

Рачунар који је везан за Интернет користи један или више корисника. Сваки корисник од њих има своје јединствено корисничко име (user name) на том рачунару, које служи као „лична карта“, за идентификацију приликом приступа и као почетни део e- mail адресе. Сваки корисник на Интернету има и корисничку адресу. Адреса корисника се састоји из:

  • Корисничког имена
  • Знака @ („et“)
  • Адресе рачунара

 7. ЛОЗИНКА (Password)

Да би се спрјечило да на основу корисничког имена неко други користи наш налог код провајдера, користи се шифра – пропусница – password. Приликом давања корисничког имена, дајемо и лозинку. Она представља низ слова и бројева. И име и лозинка се могу украсти преко несигурних веза на које доспевамо крећући се по Интрернету.

 

Advertisements

О nastavainformatika

Profesor informatike
Овај унос је објављен под Лекције. Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s